AKADEMIK PROF. ŽIVORAD JANKOVIĆ
(1924-1990)

bio je dugogodišnji starešina u adventističkoj crkvi u Sarajevu, i redovan član Oblasnog i Glavnog odbora. Rođen je u Višegradu. Studije je završio na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1950. godine. Godine 1963. odlazi na specijalističke studije koje završava u Skandinaviji. Posle toga boravi u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima proučava metalne konstrukcije.
   Godine 1961. dobio je Šestoaprilski orden. Godine 1969. dobija saveznu nagradu »Borba«. Nosilac je ordena rada, sa srebrnim, a zatim i zlatnim vencem. Godine 1982. u Kelnu na međunarodnoj promociji konstruktora osvaja zlatnu i srebrnu nagradu za projektovanje sportskog centra.
   Član Akademije nauka u BiH postaje 1987. godine. Projektovao je: »SKENDERIJU«, sportsko - poslovni centar u Sarajevu. »GRIPE« u Splitu, trgovinsko - sportski kompleks. »BORO I RAMIZ« kulturni centar u Prištini. »SPENS« sportsko - poslovni centar u Novom Sadu, koji zauzima površinu od 250.000 kvadratnih metara. Bio je član gradske vlade, profesor i dekan na Arhitektonskom fakultetu u Sarajevu, načelnik urbanističkog zavoda i glavni urbanista grada Sarajeva. Gimnazija koju je osnovala Hrišćanska adventistička crkva u Novom Sadu, nosi njegovo ime.

LJUBIŠA BROĆIĆ  -  Fudbalski trener
 

Od blizu pet stotina fudbalskih trenera koliko je naša zemlja poslala u svet jedno ime izgovara se sa velikim poštovanjem i uvažavanjem. To je ujedno i jedini adventista među njima, trener Ljubiša Broćić. Na Broćićevoj sahrani gospodin Mile Kos ispred Fudbalskog saveza Jugoslavije rekao je: »Gde god da si bio, bio si najbolji reprezentativac svoje zemlje. Mi, tvoji drugovi i prijatelji, ponosni smo što smo te imali. To isto važi i za Fudbalski savez Jugoslavije,
Crvenu zvezdu. Pripadao si onom malom krugu fudbalskih poslenika koji su bili priznati, bogati i
slavni na svim geografskim širinama. Ponosni smo što smo te imali.« Bio je to čovek koga su fudbaleri strpljivo čekali ispred crkve u Geteborgu, dok završi svoju molitvu Bogu. Za njega Slavo Stojković u svojim sećanjima kaže da je nastojao da »pomiri« pravoslavlje i adventizam, pošto je uočio sličnost među njima. A po Miljanu Miljaniću »svi naši treneri treba da zahvale Ljubiši Broćiću koji je zadužio fudbalski deo sveta od Jugoslavije i Evrope do Južne Amerike, Afrike, Bliskog istoka, Australije. Bio je čovek sveta«. Osim pomoći za stare, u Adventističkoj crkvi zabeležena je njegova darežljivost u izgradnji Hrama Svetog Save. Dok je govorio o svojim rezultatima, priseća se kako je kao stranac protiv sebe često imao domaće trenere i zato je mogao da opstane samo kao najbolji. Posebno se seća kako je tajno išao da se moli i služi Bogu u arapskim zemljama u kojima je hrišćanstvo zabranjeno i nije posustao.

MLADEN SELAK pronalazač – industrijalac

poslovni čovek koji živi, radi i vernik je adventističke crkve u Čikagu. Iako mnoga priznanja ispunjavaju život ovog čoveka, najviše se ponosi svojom porodicom. Mladen Selak ima 18 priznatih patenata koji su ga održali u poslovnom svetu. Međutim, u njegovom životu prvo mesto zauzimaju dobročinstvo i čovekoljublje.
- Dobitnik je Medalje čovekoljublja 2003. godine.
- Prvi je dobitnik Medalje Tesla-Pupin.
- Patrijarh Pavle uručio mu je Donatorsku Gramatu
za učešće u akciji »Udahnimo život Srbiji«.
- Osnovao je fondaciju »Voice of Peace« u SAD i fond »Glas mira« u Novom Sadu.
- Iz svoje fondacije svake godine nagrađuje pet mladih pronalazača.
- Učestvovao je u gotovo svim gradnjama hramova od Ohrida do Slovenije.
- Član je Međunarodnog udruženja za borbu protiv etničkog čišćenja.
- Član je Međunarodnog udruženja Jevreja za borbu protiv genocida.

LJILJANA LJUBIŠIĆ

    Dok pokušava da nam predstavi sagovornika, Katje Karvalo Mils, koja ju je srela u Kanadi, kaže: »Ona je mlada. Ona je lepa. Ona je sigurna u sebe. I, ona je slepa.« Hendikep iz rane mladosti nije sprečio ovu jedinstvenu adventistkinju da postane poznata u svetu hendikepiranih.
    Takmičila se na četiri olimpijade, uključujući i Olimpijadu u Atlanti 1996. godine, kada je oborila dva svetska rekorda.

• Dobitnik je srebrne medalje u rukometu za slepe.

• Godine 1988. u Seulu osvojila je medalju u rukometu za slepe.

• Godine 1992. u Barseloni osvojila je zlatnu medalju u bacanju diska.

• U Barseloni, takođe 1992. godine, osvojila je srebrnu medalju u bacanju kugle.

• Na svetskom šampionatu, održanom 1994. godine u Berlinu osvojila je zlatnu medalju u bacanju diska i postavila svetski rekord.

    »Verujte u sebe«, poručuje Ljiljana. »Upravite oči Gospodu i imajte poverenja u Njega. On zna šta
je najbolje za vas. Kad vam Bog kaže šta On želi da činite, treba da budete u stanju da promenite
pravac.«

ALOJZ KINDER, biznismen

Mnogi širom Evrope i sveta imaju miran i dobar san zahvaljujući ovom adventisti iz Austrije, rođenom u bivšoj Jugoslaviji. On je jedan od najvećih proizvođača madraca i različitih tipova kreveta u Evropi. Njegovi pogoni zahvataju više od 40.000 kvadratnih metara. Nebrojeni ljudi iz naših krajeva
našli su posao u njegovoj porodici. U bolnicama i privatnim kućama postoji na hiljade poklonjenih madraca, koje je, u poslednje vreme, darovao ovaj dobrotvor našim ljudima, izbeglicama.
 

Dezmond T. Dos, bio je jedina osoba koja je na osnovu prigovora savesti nenaoružana služila vojni rok u sanitetu Američke vojske  u II svetskom ratu. U subotu, 5. maja 1945. godine izbavio 75 ranjenih vojnika i sam bio pogođen neprijateljskim metkom na ostrvu Okinavi.

Kako je navedenog dana bila subota, biblijski dan odmora, Dossje Isusovu tvrdnju da subotom valja činiti dobro primienio na spasavanje saboraca u svetom danu.
    Kako mediji izveštavaju, kad je Američki predsednik Truman Dos-u predao Orden, rekao mu je: "Ponosim se tobom. Ovo si zaista zaslužio. Smatram da je ovo veća čast od predsedničke titule."
    Dossova primerna odanost Bogu i domovini naišla je na odobravanja cile nacije. 4. jula 2004. Dossov je kip postavljen u Nacionalnom muzeju Rodoljublja u Atlanti, onde gde su kipovi Dr. Martina Luthera Kinga, predsednika Kartera, i drugih dobitnika Ordena časti.

Skoro 50 godina Holivud je tražio dozvolu da snimi film o njegovom životu ali je Dos to odbijao ne želeći da privlači publicitet. Ipak, pred samu smrt dao je svoju saglasnost za snimanje dokumentarnog filma  The Conscientious Objector o Dosovoj veri, herojstvu i hrabrosti.